Биографија Ивана Ружичића, директора Гимназије у Чачку

Рођен је у Чачку 1961. године. Гимназију је завршио у Чачку 1980. године, а дипломирао на Филозофском факултету у Београду, група за филозофију 1987.
Од 1989. – 1993. је радио као професор филозофије у Гимназији у Горњем Милановцу. Од 1993. године ради као професор филозофије у Гимназији у Чачку.
У периоду од октобра 2000. до 2004. је био одборник у С.О. Чачак и члан Извршног одбора С.О. Чачак задужен најпре за образовање, а затим за културу. За в.д. директора Гимназије у Чачку је изабран јуна 2001. године, а за директора у октобру 2002.
У мају 2006. године изабран је за заменика председника Заједнице гимназија Србије.
Поред професионалних обавеза у школи бави се и питањима која су везана за реформу образовања уопште, а посебно за реформу гимназија.
Сматра да је основа доброг рада школе у:

1. препознатљивим професорима и ученицима школе,
2. доброј организацији рада школе, која подразумева прецизно дефинисане процедуре, које укључују све актере
3. максимална аутономија школе у реализацији основних улога и циљева школе.

У свом професионалном раду полази од ових претпоставки и сматра да је то добра основа за постављање култа знања и рада као основних вредности на којима треба да почива једно друштво, као и добра основа за враћање достојанства професији учитеља и васпитача.

Од октобра 2006. до октобра 2010. године био  је у другом мандату на дужности директора Гимназије у Чачку. Један је од оснивача и председник Управног одбора удружења „ Друштво директора школа Србије“ са седиштем у Чачку, које је основано 28. августа 2009, а званично уписано у регистар код Агенције за привредне регистре у Београду 23. новембра 2009. и почело са радом 15. децембра ове године. Циљеви формирања Друштва су залагање за нове идеје у образовању и за бољи професионални, материјални и стручни статус директора образовних установа у Србији.

Од објављених радова који се баве проблемима образовања могу се издвојти следећи:

1. Есеј „Просвета у Србији“, часопис „Република“ од 11 до 22 стране, број 249, од 16-30 новембра 2000. године,

2. Интервју „Просветном прегледу“, текст Традиција као први ослонац, страна 3, од  5-12 априла 2007. године,

3. Интервју дневном листу „Данас“ од 27.марта 2008.  текст под насловом, „Општа матура –улазница за факултет“,

4. Катарина Дуњић-Мандић, Иван Ружичић, „Приручник за одељењског старешину“, Чачак  2008. године, страна 206, издавач Регионални центар за професионални развој запослених у образовању-Чачак,

5. Текст „Будућност школе-перспективе гимназије“, научни скуп поводом 175 година постојања Прве крагујевачке гимназије одржан у Крагујевцу 4. децембра 2008, а објављен у Извештају Гимназије у Чачку за школску 2008/09. годину као уводник од стране 5-8,

6. Текст И би Закон у књизи „Критика Закона о основама система образовања и васпитња“, Београд, октобар 2009. године, издавач Унија синдиката просветних радника Србије од стране 9 до стране 19,

7. Текст  „Зашто наставници морају бити носиоци креирања просветних закона и реформе образовања“ , Београд, март 2010. године, издавач Унија синдиката просветних радника Србије, од стране 129-136.

У децембру 2009. године, од стране Педагошког покрета Србије, добио је награду „Педагошки критичар године“ за 2009. годину.

Од 1. октобра 2010. у трећем мандату, обавља дужност директора Гимназије у Чачку, а у другом мандату, од новембра 2010. године, и даље је на дужности заменика председника Заједнице гимназија Србије.