ГИМНАЗИЈА У МОЗАИКУ СЕЋАЊА МАТУРАНАТА

ГИМНАЗИЈА У МОЗАИКУ СЕЋАЊА МАТУРАНАТА

Катарина Дуњић Мандић, психолог Гимназије

Април 2026. Ближи се крај школовања још једне генерације гимназијалаца. Матуранти завршавају своје школске обавезе, праве планове за будућност, доносе или су већ донели важне жи вотне одлуке. Многи су већ изабрали факултет на коме ће настави ти образовање, а само понекога мучи дилеми „Шта да упишем?”, „Где да студирам?”, „Да ли да упишем оно што волим или оно од чега ћу сутра моћи лагодно да живим?”... У турбулентном животном добу препуном изазова и раскрсница, а Гимназија је само једна од ста ница на том путу, углавном се успешно прилагођавају показујући спремност за учење, за промену. Боре се са бројним питањима, дилемама, амбицијама, сопственим и очекивањима родитеља, родбине и наставника. Помешаних осећања, жеља и увида о својим потенцијалима и њиховом усклађивању са могућностима на тржишту рада, покушавају и успевају да уживају у последњим средњошколским данима.

Сврха овог рада је да прикаже осврт матураната на протекле школске дане, њихове међусобне односе, успомене које носе из школских клупа: шта би променили и другачије урадили да могу да се врате у време када су кренули у први разред Гимназије, шта је и ко је био посебно важан у њиховом школовању, по чему ће памтити гимназијске дане, које часове су волели, шта су ново сазнали о себи, где себе виде у будућности.

Онлајн испитивање је спроведено крајем априла у сарадњи са наставницама рачунарства и информатике.

У анонимној анкети, састављеној, углавном, од питања отво реног облика учествовало је 182 ученика из 9 одељења четвртог разреда (81% од укупног броја матураната Гимназијe 2025/2026.). У узорку су равномерно распоређени ученици оба смера Гимназије: 50% са природно-математичког, 50% са друштвено-језичког. Од укупно 182 испитана ученика четвртог разреда на крају четвртог тромесечја у узорку је 68% девојака и 32% младића. 134 За 95,1% испитаних матураната Гимназија је била прва на ли сти жеља за упис у средњу школу (за 98,9% са ПМ смера и 91,2% са ДЈ смера).

 sl1

У делу који следи приказана су нека од размишљања и сећања матураната Гимназије 2026. на протекле четири године у нашој школи и кратка анализа њихових сећања на прошлост и стечена искуства.

Поглед уназад, корак унапред: савети за први разред

Сваки почетак је тежак и захтева промену понашања и прилагођавање. Прелазак из сигурне и добро познате средине основне школе у Гимназију, на другачији систем захтева, у ново окружење са много непознаница и неизвесности за неке ученике је изазов, а за неке тешкоћа праћена стресом и привременим па дом самопоуздања. Пoчeтaк гимназијског oбрaзoвaњa нужно прати промена дотадашњег понашања и прилагођавање као одговор на нову животну ситуацију. Када стари обрасци понашања не функ ционишу потребно их заменити новим јер свака промена захтева прилагођавање.

Када би могли да се врате у први разред матуранти би најчешће себи давали подршку речима „Не брини, биће све у реду”,„Није то лико страшно као што други кажу. Све се да решити”, „Рекла бих себи да не бринем много око оцена и око свега генерално, да ће све бити у реду да увек све дође на своје место. Учила бих искључиво због знања”, „Да не треба толико да се стресирам јер ћу на крају све успети да постигнем”, „Више веруј у себе. Немој превише да се нервираш, све ће бити у реду”,„Свака оцена је за ђака, немој се ки дати, али немој ни да одустанеш”, „Да се не нервирам око оцена, јер је то најмање битно у животу”, „Не обазири се на предрасуде о професорима”, „Да се не стресирам и да уживам у ове четири годи не, али и да будем вредна; да ценим себе више и да развијам своја интересовања и посветим пажњу стварима које волим. И да више читам!!!!”, „Да никад не одустајем”... Неки би боље организовали време: „Не остављај за сутра оно што можеш да урадиш данас”, „Учи редовно и имаћеш времена за све”, „Да одвојим сваки дан по два сата за учење, јер другачије нећу постићи ништа”, „Паметно расподели обавезе и отарашавај их што пре”, „Да будем редовнији и да што пре разграничим како и шта сваки професор тражи”... Већи број матураната би променио/ла свој однос према учењу и школ ским обавезама: „Учи за знање, не за оцену, чак и предмет који не волиш и без обзира на то колико се чинио глуп и непотребан”, „Схва ти школу озбиљно, нема проласка на лепе очи, не доказуј се никоме сем сам себи”, „Немој схватати олако као основну школу јер није исто и пази с ким се дружиш, ти другари ће те на један необичан начин обликовати”, „Колико год да је напорно, немој одустајати”, „Да нађем бољи систем за учење, да редовније учим”, „Редовно учи, није страшно као што мислиш”, „Саветовао бих себи да почнем да учим редовно од првог дана како се градиво не би нагомилало, јер је прва година кључна за стицање радних навика”... Пријатељства у адолесценцији играју кључну улогу у емоционалном сазревању и изградњи идентитета. То су препознали и наши матуранти. Уме сто претераног оптерећивања оценама, саветовали би себе да граде више квалитетних пријатељстава, буду отворенији за упознавање нових људи и схвате да школа није најбитнија ствар у животу: „Не дозволи да ти школа буде једина ствар која ти је важна и проводи више времена са пријатељима и породицом. Школа није најбитнија ствар у животу”, „Да се мање стресирам око оцена, а више уживам у дружењу”, „Буди комуникативнији и труди се да упознаш што више људи што пре”, „Више бих се дружила и била ведрија”, „Уживај у дружењу и најлепшем делу живота”... Преиспитујући своје иску ство у Гимназији, мањем броју матураната је било тешко, јер су ве роватно доживели више критика, а мање похвала, више неуспеха него успеха и зато би себи саветовали „Испиши се одмах”, „Промени школу”, „Више преписуј”, „Да не учим ништа”, „Пребаци се док још није касно”... 

Савети које би матуранти дали самом себи када би могли да се врате у први разред су одличан путоказ за све будуће гимназијаце. На почетку школовања у Гимназији, у првом разреду, многи су осећали велики притисак и бригу пред свако одговарање или тест, али су временом искусили и схватили важне животне лекције: да треба да се опусте и да ће све доћи на своје место. Адаптибилни на промене научили су да стрес због оцена није вредан њиховог здравља, јер су оцене пролазне, а знање и искуство трајни. Научили су да више верују у себе, да имају више потенцијала него што су понекад показивали на часовима, редовније раде, не дозволе да их тренутни неуспеси обесхрабре. Научили су важне лекције и о томе како да уче, да не одлажу учење, не одустају од својих циљева, више се друже, буду позитивни и истрајни пред захтевима градива и на ставника.

По коме и по чему ће памтити гимназијске дане?

Најрадије и најчешће ће се сећати својих другарица и другова из одељења, појединих другара и професора, излета, екскурзија: „Најрадије ћу се сећати времена проведеног са блиским пријатељицама. Разговора, смејања, дружења, дискусија и шетања на одморима”, „Најрадије ћу се сећати другарица које сам упознала и своје разредне”, „Матурске екскурзије и 18. рођендана”, „Пријатеља које сам стекла и појединих професора, као и обе екскурзије”, „Највише ћу се сећати својих пријатеља и времена које смо прово дили заједно”, „Успомена и смејурија које смо као одељење правили”, „Најрадије ћу се сећати свог одељења и свих наших доживљаја са екскурзија, прослава рођендана и дана проведених у школи”, „Мојих другара, поготово Л. и Д. ♥”, „Радо ћу се сећати екскурзије и изле та, школског хора и наступа, ваннаставних активности, школске библиотеке и филмова које сам снимала у школи са другарицама. Такође и многих професора”, „Екскурзије, Игре знања, професора српског језика”, „Ситних тренутака на часовима као и одморима, Италије, и смеха до плакања”, „Своје разредене, појединих професо ра и највише мог одељења”, „Себе, несвесну свега првог дана школе”, „Најрађе ћу се сећати екскурзија и часова социологије у 4. години”, „Сваком када није одговарање или тест. Тада ни једном”, „Одељења, последњих дана сваког разреда, разредне, догађаја са екскурзије”, „Пре свега друштво и ствари које смо заједно радили”, „Излета и екскурзија са драгим људима јер ћу се њих пре сетити него неких лоших искустава”,Свега ♥”... Али, гимназијски дани нису остали у најбољем сећању свим матурантима. Неки од њих немају безбриж не и пријатне успомене као већина о „најлепшим годинама” свог средњошколског периода: „Не могу ничег посебног да се сетим”, „Не знам”, „Постоји неколико професора, али нажалост мало је лепих тренутака које сам у овој школи имала”...

Без обзира на повремене стресне ситуације због писаних и ус мених испитивања, спорадичних негативних искустава, остају у најлепшем сећању успомене на гимназијске дане, драге и искрене пријатеље, заједничка дружења на екскурзијама, излетима, одмо рима, прославама пунолетстава, омиљене професоре, одељењске старешине, вананставне активности. Незаборавне и посебне успо мене из школских дана остају за цео живот.

Које часове су највише волели и због чега?

Наслов овог дела је могао бити и Каквог наставника желе ученици. Искуство матураната је показало колико су им наставници значили не само као предавачи због којих су заволели поједине предмете, већ као учитељи који су их научили важним животним лекцијама о људскости и толеранцији: „Највише сам се радовала ча совима српског, зато што професор на занимљив начин презентује градиво”, „Највише часовима хемије, али и биологије. Зато што ми је хемије од почетка била занимљива и много сам је заволела у гимназији. Такође, биологија и хемија су ми биле занимљиве и важ не јер сам негде од почетка знала шта желим касније да упишем те сам желела да им пудем посвећена. Такмичења из ових предмета су ме још више заинтересовала и мотивисала”, „Немам одређено, сваки је био посебан на неки свој начин”, „Физичко, музичко јер сам на њима најопуштенији”, „Географије, најинтересантнији су”, „Ча совима математике јер је професорка најјача, енглеског јер је про фесорка увек са нама разговарала о разним темама, српског јер је професор увек имао најбоље приче и могли смо са њим да причамо као са неким својим и часовима са разредном”, „Највише сам се ра довала часовима српског језика, због професора који је кроз осмех и шалу преносио на нас своје знање, не само из књижевности већ нас је и својим примером учио људскости и толеранцији, својом пози тивном енергијом, дететом које је задржаоу себи, љубављу према свом послу и лепом речју улепшао нам је школовање”, „Историји, јер професорка има изузетан концепт рада и не прича само како би завршила са тим, него прича на начин на који је свима занимљиво тако да нам битне ствари остану сећању”, „Радовала сам се ча совима српског и енглеског језика, зато што смо са професоркама пролазили кроз животне теме и корисне савете за даљи живот”, „Физичком, зато што волим спорт, тимске игре и кретање, а ти часови су увек били забавни и динамични”, „Часовима код разред не и часовима ликовног”, „Радовала сам се часовима историје јер ме је професорка увек инспирисала и увек ми је била интересантна”, „Српском језику јер је професорка занимљива”, „Часовима немачког јер ми је био најлакши предмет”, „То се мењало из године у годину, али најчеће је то био српски језик јер волим када анализирамо дела и када сазнајемо о животу писаца”, „Историји, иако је не волим, али професорка је била веома занимљива и било ју је лепо и занимљиво слушати”, „Физичком васпитању зато што се ту сви дружимо”, „То ком прве две године школовања сам се највише радовала грађанском васпитању јер смо једино на том предмету били слободни да иска жемо своје мишљење”, „Часовима физике јер је увек била опуштена атмосфера, али је професор увек имао све под контролом”...

Заједничка слика изведена из најлепших сећања матураната на омиљене часове су уједно и профил наставника каквог учени ци желе: наставник који разговара са ученицима о разним тема ма, који градиво преноси са разумевањем, на занимљив начин због кога су заволели одређене предмете.

Процес саморефлексије и лични раст

Одговори који следе су увиди младости о недоумицама, суочавању и учењу на грешкама, искуствима са другима, померању граница, прихватању одговорности за лични развој, шта је најважније у животу, шта су научили о себи, а важно је за њихову будућност: „Да је важно бити одговоран и дисциплинован, имати радне навике. Научила сам колико је важна подршка драгих људи и да је са њом много лакше суочавати се са свим проблемима и изазо вима. Да смо сви различити али да треба да уважавамо једни друге, да прихватимо једни друге такви какви смо и да подржавамо једни друге”, „Све могу да урадим ако то довољно желим и довољно се тру дим”, „Да сам особа која уме да се радује”, „Да сам неорганизован”, „Током трајања Гимназије сам кроз хобије и ваннаставне активности боље спознала себе, своје склоности, темпо рада и темпе рамент. Конкретно Гимназија ме је научила да гледам себе, своја посла, и да ме не погађају коментари и сујета разноразних људи”, „Научила сам да своју гордост умањим, јер сам видела са колико па метне, талентоване и креативне деце сам окружена. Научила сам да оцена није најважнија, већ знање које ћемо понети. Научила сам са се радујем туђем успеху, помогнем и прихватим шалу на свој ра чун”, „Да могу много више него што мислим”, „Да сам преемотивна и да немам радне навике”, „Сазнала сам које ствари ми иду, у чему сам добра. Кренула сам у Гимназију са ниским мишљењем о себи, а завр шавам је са много вишим. Научила сам да немам баш тако добре радне навике и да треба да их поправим, као и да боље организујем своје време”, „Колико сам лења”, „Да сам лења и да ми не треба пуно да научим”, „Могу и оно што сам мислила да никада нећу”, „Научи ла сам да се борим за своје мишљење, да будем јака, упорна и да се борим”, „Научила сам да се мој труд на крају исплати и да се мно го лепше осећам кад се потрудим да научим нешто и добијем лепу оцену него кад не научим”, „Треба бити дисциплинован, али иако испаднеш из колосека лако ћеш се вратити и нигде не касниш”, „На учила сам да балансирам између школе и друштвеног живота”, „Да сам стрпљивији него што сам мислио за себе” ...

„Завршетак гимназије није крај учења, већ почетак упознавања себе у стварном свету”. Наши матуранти су дали врло разнолике, зреле одговоре. Отворено су говорили о својим манама и проце су сазревања у протекле четири године: научили су да знање цене више у односу на оцену, колико им је важна подршка драгих људи, да се искрено радују туђем успеху и да поштују различитости. Успешно су пребродили несигурност и постали самопоузданији, свеснији својих јаких страна у односу на то какви су били на по четку школовања у Гимназији. Научили су да могу постићи све што желе уз довољно рада. Једном речју: сазрелили су.

Најбољи савет који су добили од својих наставника

Савети наставника који се памте за цео живот изражавају уни верзалне животне лекције о упорности, самопоуздању, емпатији. Поруке које су добили су путоказ свима нама: веруј у себе и не одустај јер се сваки рад исплати; променити можемо само себе, али не и друге људе; школа јесте важна, али школа нису само оцене; важно је научити се животу и живети, без оптерећења стварима на које не можемо да утичемо: „Савет од разредне која је успела да ме убеди да тренутно „лоше” стање у школи може да се промени и да то није разлог због ког треба да се осећамо лоше, углавном хвала Вам разред на Ви сте разлог што сам и даље у овој школи и што сада имам веру у себе”, „Да не треба да будемо себични, и да је најлепши осећај када помогнемо некоме”, „Током живота, треба да унапређујемо себе и своје знање, како бисмо једном могли да се издвојио од других и по нудимо нешто више послодавцу”, „Не можеш мењати другог само себе”, „На распусту се одмара”, „Да из ове школе треба првенствено да изађем као човек, али уз то и да се трудим шта год будем ради ла”, „Тешко ми је да издвојим, али можда да треба више да верујем у себе, да се трудим и да никад не одустајем”, „Да направим себи да ми буде лепо и да школа нису само учење и оцене”, „Веруј у себе јер вредиш. Сваки твој труд и рад ће се исплатити”, „Покушај, па нека буде и нетачно”, „Не постоји ништа што се вежбом не може исправити или научити”, „Да не треба да се кидам и секирам око ствари на које не могу да утичем”, Да је живот тек пред нама и да живимо пуним плућима у најлепшем периоду живота”. Не мали број ученика је рекао да не може да сети или „Ништа”.

Визија будућности

За двадесет година, већина матураната види себе као стручњака оствареног у одређеној области, срећног и финансијски независног човека, посвећеног породици и каријери која га испуњава.

Своју будућност ће изградити образовањем у техничко технолошкој области: „ИТ програмер”, „Фармацеут”, „Успешан ма шински инжењер”, „елетротехнички инжењер и да сам пропутова ла свет”, „грађевински инжењер”, „архитекта или официр у МУП-у”, „биотехнолог”, „инжењер електротехнике”, праву и безбедности: „успешни адвокат”, „криминолог, инспектор чији посао ће бити сузбијање неморалног, неетичког, девијантног понашања и хапшење оних који крше људска права, закон и лишавају друге права на жи вот. Залажем се за правду, једнакост и добро и волела бих да допри несем сузбијању онога што то угрожава”, „инспектор”, у просвети: „професор физике”, „професор српског језика и књижевности, учећи да се читање воли и помажући да неко формира своје мишљење већ од раних дана у школи”, „професор физичког”, „професор матема тике”, „учитељица”. За двадесет година себе виде и у помажућим професијама усмерени ка подршци, нези и унапређењу квалитета живота људи: „успешни психолог, срећна јер радим посао који волим и јер сам окружена људима које волим и који ме воле, својом породи цом и пријатељима, јер путујем и што живим онако како желим”, „успешни логопед”, „дипломирани мастер психолог и психотерапе ут”, „психотерапеут”, у здравству: „доктор”, „надам се, хирург”, „завршићу основне студије стоматологије и специјализираћу”, „најбољи лекар у својој области и помагаћу многим људима”, и дру гим професијама: „спортски новинар или коментатор”, „дизајнер ентеријера и, надам се, боља особа”, „тренер”, „дипломирани еко номиста и водићу велике послове у Србији”, „професионални спор тиста”, „графички дизајнер са формираном породицом”, „успешан филмски режисер”, „предавач енглеског језика у некој азијској земљи, и волонтер УНИЦЕФ-а”, „на факултету” ...

За двадесет година највећи број матураната себе виде као срећне и успешне, емоционално испуњене и задовољне, емпатичне, запослене, у браку, остварене као родитеље: „добар човек”, „надам се, срећна, запослена, у браку и успешна”, „за 20 година видим себе као успешну и остварену жену”, „срећна, запослена и у браку (надам се) и са децом”, „срећан и задовољан својим животом”, „ако Бог да успе шан човек са породицом и послом који волим да радим”, „Задовољна и срећна, добар човек према другима, али и према самој себи”, „жена која путује често и која се изборила да живи поред мора”, „удата и запослена испуњена и срећна богата”, „остварена на професио налном и приватном плану (надам се)”, „окружена драгим људима”, „остварена личност, са породицом, пријатељима и послом који во лим”, „богат ако Бог да”, „запослена, радим посао који волим и имам своју породицу”, „бићу мајка”, „отац”, „сјајан родитељ”, „слободан човек”, „срећна, здрава, насмејана и радићу посао који волим”, „успе шан у своме послу и срећан”, „све сто могу да пожелим, и све сто ћу пожелети”, „бићу у добром браку, здрава са свима својима на окупу. волећу, желећу, живећу”...

Мањи је број оних који не желе да остану у Србији: „ИТ програ мер и што даље од Чачка”, „у некој другој држави”, „на мору подаље од ове државе”, „на неком срећном месту ван Србије са својом по родицом”, „срећан и у иностранству” ...Неколико матураната не види себе у будућности: „Не знам”. Има и оних са амбицијом да буду на јасно дефинисаним позицијама: „успешни власник вели ке фирме”, „директор”, „менаџер или геометар + DJ”, „технолог у нафтној индустрији”, „бизнисмен”, и маштовитих „богаташица, имаћу вилу и слуге”, „десна рука министра-саветника за спровођење међународних мера”, а два ученика себе виде у улози студента.

На питање „Када би поново уписивао средњу школу, Гимназија би била твој први избор” са ДА је одговорило 82,4% ученика чет вртог разреда (89% са ПМ смера и 75,8% са ДЈ смера).

 sl2

Утврђено је и да би, од 82,4% матуранта којима је Гимназија била прва на листи жеља за упис у средњу школа, за 82,1% наша школа и даље била први избор.

Поруке на крају гимназијског пута

И на самом крају анкете, одговори матураната на питање шта би желели још да кажу на крају школовања у Гимназији, а нисмо их овом приликом питали: „Ова школа је живот у малом, навикава мо се и на неправде и на лепе тренутке. Осамостаљујемо се и учимо како да бијемо своје битке без помоћи родитеља. Учимо се парла ментаризму, критичком осврту на било који садржај који је пред нама. Бити ђак ове школе, колико год се та „титула” чинила дегра дираном, за мене је увек представљала част. Драго ми је што нисам поклекла и успела да избалансирам све обавезе оставши «нормална» ”, „Да могу да се вратим у време када сам уписивала средњу школу поново бих уписала Гимназију, али са мањим страхом”, „Желим да кажем да су ово биле најлепше четири године мог живота!”, „Видимо се на великом екрану за 10 година”, „Иако је било и лепих и тешких тренутака, поново бих изабрала ову школу и ово је дефинитивно био најлеши период мог живота где сам упознала дивне професоре и стекла искрена пријатељства... хвала вам!!!!!”, „Средња школа је најбезбрижнији период живота не треба се преоптерећивати неким небитним стварима”, „Много ће ми недостајати Гимназија, период проведен у њој памтићу као најлепше године свог живота”, „Да кад кажу да брзо пролази да се уопште не шале”, „Драго ми је сто сам прошао ово време током одрастања у овој школи”, „Боли ме што одлазим. Плашим се промене, плашим се да ли све то могу, пуна сам неког беспотребног страха, али сам радосна због новог по четка”, „Небо је граница, твоје сада гради твоје сутра”, „Кроз ову школу сам стварно научила пуно тога, захвална сам што сам себе подстакла да упишем најбољу школу у Чачку. Ту сам научила много ствари и много сам се изградила као личност”, „Заувек ћу се сећати времена проведеног у овој школи, и увек ћу се враћати, све ће ми недостајати!”, „Увек бих препоручила ову школу првенствено због друштва и успомена, али и због великог знања, не само школског већ и о животу”, „Било је јако тешко, али и јако лепо и брзо је прошло”...

Поједини матуранти су били критички настројени према из борним предметима: „Изборни предмети су били нешто што је толико времена одузимало свима, а нисмо толико научили на тим часовима, док смо имали много боље начине како да потрошимо те часове за предмете за које имамо интересовање”, „Треба избацити изборне предмете” и педагошком раду појединих наставника са конкретним предлозима: „Нема потребе за неким притиском од стране професора, нека се потруде више да заитересују ђаке и да се труде да им објасне нешто кад их питају”, „Поведите рачуна о систему рада неких професора”, „Школа као школа је веома добра како због дружења тако и због едукације а поједини професори би могли да имају мало више разумевања”, „Сматрам да многи профе сори треба да имају прво педагошки приступ, па онда приступ про фесора”, „Треба да постоји неки педагошки тест који би професори полагали јер није свако створен за рад са децом, поготово што су нове генерације све теже за сарадњу”...

Утисци већине матураната откривају задовољство и заха валност Гимназији јер их је припремила за живот, научила да се осамостале, развила критичко мишљење, изградила карактер и пријатељства за цео живот. Гимназија није само образовна устано ва у којој су стекли академска знања. Она је много више од тога: права животна школа.

Драги матуранти, хвала вам што сте поделили са нама своја размишљања и сећања. Колектив Гимназије вам жели пуно среће и успеха на путу живота. 

Претрага